Пређи на садржај

Болница Сен Антоен

С Википедије, слободне енциклопедије
Болница Сен Антоен
Улаз у болницу Сен Антоен
Локација
Координате: 48° 50′ 56″ N 2° 22′ 57″ E / 48.84889° С; 2.38250° И / 48.84889; 2.38250
МестоПариз
(184, rue du Faubourg-Saint-Antoine)
Држава Француска
Организација
Здравствени системAssistance publique - Hôpitaux de Paris.
Финансирањедржавна болница
Врста болницеCentre hospitalier universitaire
Здравствене услуге
СертификатиISO 9001.
Хитна помоћДа
ХелидромДа
Број кревета780

Болница Сен Антоен (фр. Hôpital Saint-Antoine) једна је од многобројних јавних здравствених установа Париза у систему Assistance publique - Hôpitaux de Paris,[1] је Централна универзитетска болница Универзитета у регији Ил де Франс или Париском региону, највећем регион Француске по броју становника, у коме се налази 8 департмана укључујући и град Париз.[2]

Болница се поред наставне и нучно-истраживачке делатности бави: превенцијом, здравственим образовање и указивањем хитне медицинске помоћи. Обухвата све медицинске дисциплине, хирургију, акушерство и биологију и сваке године прими и збрине више од 6 милиона пацијената свих старосних категорија.[2]

Болница Сен Антоен се налази на адреси 184, rue du Faubourg-Saint-Antoine у срцу источног Париза у 12. арондисману, између Трга нација (place de la Nation) и Бастиље, а недалеко од станице Лион.[2]

Положај болнице Сен Антоен на карти Париза из 1820.

Историја

[уреди | уреди извор]

Када је у време Француске револуције , опатија Saint-Antoine-des-Champs проглашена народном имовином, 1796. године зграда опатије је претворена у болницу за насеља у округу Сен Антоен, у источном делу Париза. У моменту оснивања болница је имала само два одељења, са по 72 кревета. [3]

Оснивања Conseil général des hospices 1801. године означило је прекретницу у управљању париским болницама и побољшало хигијенске услове у њима. У то време у болници су изграђена два крила болнице (североисточна и северозападно), а број кревета повећан је на 250.

У 19. веку изведени су значајни грађевински радови на доградњи, укључујући и доградњу два крила јужно од зграде Ленуа (1861. и 1863. године), павиљона Мујен (1886. године) и породилишта (1897. године).

Почетком 20. века болница је била једна од пет најважнијих париских болница, која се истицала по пруженим медицинским услугама, општом хирургијом и акушерством. Она је у том периоду испуњава главну мисију јавног здравља, а њен центар за трансфузију крви препознат је као јавни сектор 1931. године. У овом центру састаће се на истом послу личности једнако важне за хематолошка истраживања као што су: Arnault Tzanck, Jean Bernard, Marcel Bessis и Jean Dausset.

Педесетих година 20. века болница се специјализовала и два одељења за општу хирургију трансформисана су у одељења за трауматологију и дигестивну хирургији.

Болница Сен Антоен је прошаа кроз велике промене 1960-их година. 1965. године постао је први париски универзитетски болнички центар, окупљајући болнице Tenon, Trousseau и Rothschild, који је укључен у мисију неге, подучавања и истраживања. То је условило отварање нових зграде у којима су смештене три истраживачке јединице.

Организација

[уреди | уреди извор]

Болница у свом саставу има:[4]

  • службу хитног пријема,
  • пулмологију, имунопатологију и патофизиологију
  • велики дигестивни центар,
  • онкологију,
  • хематологију,
  • ортопедију,
  • неурологију,
  • офталмологију, за третман неизлечивих болести ока
  • ендокринологију и неуроендокринологију
  • одељењем за болести метаболизма,
  • реуматологију,
  • психијатрију,
  • службу за заразне и тропске болести,
  • сликовну и биохемијску дијагностику.
  • јединствени центар за трансплантацију јетре у Паризу, који врши бројне трансплантације јетре, аутотрансплантације и алотрансплантације узорака коштане сржи и других органа.[4]
  • биостатистику
  • епидемиологију

Болница има 665 кревета и 96 одобрених места за дневни боравак.[2]

У њој ради 3.356 запослених: [2]

  • 755 медицинских радника
  • 2.801 немедицинских радника.
  1. ^ „Assistance publique - hôpitaux de Paris (AP-HP). Qui sommes-nous ?”. Archives AP-HP (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2021. 
  2. ^ а б в г д „Présentation de l'hôpital Saint-Antoine”. Hôpital Saint-Antoine AP-HP (на језику: француски). Приступљено 10. 1. 2021. 
  3. ^ „Hôpital Saint-Antoine, Paris / Histoire de l'Inserm”. histoire.inserm.fr. Архивирано из оригинала 12. 01. 2021. г. Приступљено 10. 1. 2021. 
  4. ^ а б „Hôpital Saint-Antoine - AP-HP, Hôpital public à Paris”. Doctolib (на језику: француски). Приступљено 10. 1. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Maurice Garsonnin, Histoire de l'hôpital Saint-Antoine et de ses origines. Étude topographique, Paris, Faculté de médecine, 1891

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]